mks

Bod

Ubod mačem je jednostavan potez, međutim postoji veliki broj varijacija istog.

Bod kojim određuješ i podešavaš distancu, zaustavni bod, bod kojim teraš protivnika od sebe, bod kojim stvaraš ritam, lažnjak, pripremni bod (koji prethodi glavnom napadu), bod sa kratke i velike distance, “špric”, riposta...

Od raznih bodova koje treba biti u stanju identifikovati, kako bi ih svesno usavršavali, ubacivanje je jedini bod kojeg se treba čuvati, bez obzira na prednosti koje isti može kratkoročno doneti.

Takođe, velika opasnost od stvaranja loših navika kod boda je i poznavanje protivnika zbog čega na jednom treningu sa istim protivnikom ne bi trebalo da radite više od 2 borbe (0-5 5-0) ili 4 (2-0 0-2), kako bi održali maksimalni nivo kvaliteta.

Vremenom određeni bodovi, oni koje najviše praktikujemo, postaju naša specijalnost i na njih se oslanjamo u odlučujućim trenucima.

Loptica, jastuče i kombinacija istih, kako bi se uvežbavala kontrola sečiva i vrha, su osnovni alati za usavršavanje boda.

Takođe, bod odozdo i kupe se moraju vežbati na spravi za to u istom obimu u kojem se vežbaju i drugi bodovi, ukoliko imate nameru da iste primenjujete u borbi.

Određene bodove kojima ste ovladali isprobajte u borbama na treningu i eksperimentišite, a zatim analizirajte efikasnost istih radi usavršavanja.

Na takmičenju ne eksperimentišite i suzite maksimalno obim bodova koje primenjujete kako biste povećali fokus.

Bod mora da se vežba svakodnevno najmanje pola sata, samostalno ili u sklopu treninga, ja sam ga u dobrom delu karijere, po savetu trenera Ljubomira Savića, trenirao sat vremena na početku ili na kraju treninga (najviše na loptici, tek kasnije sam shvatio značaj jastučeta, da bih pre par godina izmislio i način za kombinovanje istih).

Kad pogledam unazad, rad na usavršavanju boda me podseća na spremanje ispita-učenje, dosadno i teško, tek poneki segment bude interesantan, ali vremenom savladavanjem materije počinje da se stiče znanje-veština, koja se proverava i usavršava kroz praktičnu primenu, da bi se na kraju materijom ovladalo, pa ne izostane ni improvizacije - odnosno sopstvene kreacije.
mks

Alternativni metodološki pristup mačevalačkom treningu 2-0/0-2 i 5-0/0-5


Način na koji se na treningu rade mačevalačke borbe nije do danas dao odgovarajuće rezultate. Naši najbolji mačevaoci decenijama unazad rade na isti način zbog kojeg nisu spremni za najviše domete.

Sledeći sistem rada za opšti cilj ima da poveća kvalitet mačevalačkih borbi na treningu i poveća kvantitet takmičarskih borbi koje sportista ima tokom sezone, što bi za rezultat trebalo da ima poboljšanje rezultata naših reprezentativaca.

Individualni cilj je da se takmičar osposobi za odbranu u situaciji kada ima rezultatsku prednost, a za napad kada se nalazi u rezultatskom zaostatku, odnosno da se kao krajnji rezultat poveže u jedno, odbrana i napad - kroz kontranapad, a napad i odbrana - kroz drugu intenciju. Takođe, kroz veliki broj intenzivnijih borbi sportista će steći taktičko iskustvo, šta konkretno treba tj. ne treba da radi u određenim situacijama (da bi pobedio), a u isto vreme izvršiće i selekciju specijalki zahvaljući kojoj će kasnije izvršiti optimalizaciju sopstvenog mačevanja.

Moj predlog je da se mačevalačke borbe rade 4 nedelje 2-0/0-2, a zatim 4 nedelje 5-0/0-5 sa dve nedelje laganog treninga pred takmičenje.

1. Jedan takmičar vodi 2-0 drugi gubi, jedan vežba odbranu, drugi vežba napad (3 minuta do 5). Onaj koji vežba odbranu ima imperativ pobede, ne sme da radi kontranapad i napad (treba da nauči da radi aktivnu odbranu). Onaj koji gubi za početak treba izvrši selekciju akcija u napadu koje ga dovode bliže neizvesnoj završnici od onih koje ga vode ubedljivom porazu, kasnije kada zna šta treba da radi da bi pobedio, upravo to mu i postaje zadatak. Napadač nema obavezu napada ukoliko povede, tek tada može da pređe na odbranu. Naravno uloge se menjaju odmah po okončanju borbe, čime se vežba i brza promena taktike.

2. Jedan takmičar vodi 5-0 drugi gubi, jedan vežba odbranu i njen miks sa kontranapadom, drugi vežba napad i drugu intenciju, rade se 2/3 ukupno 6 minuta do 15. Onaj koji vežba odbranu ponovo ima imperativ pobede, međutim sada na raspolaganju ima i kontranapad. Zadatak je da se prethodno uvežbavana čvrsta odbrana oplemeni ponekim (retkim!) kontranapadom, a kako napadač ne bi smeo opušteno da prilazi na kratku distancu i priprema napad. Napadač sa druge strane ima zadatak da se bar u jednom momentu izbori za neizvesnu završnicu (trenutak u kojem ima mogućnost da se rezultatski "vrati" u meč i izbori pobedu), pored napada treba da priprema i drugu intenciju kao odgovor na potencijalni kontranapad i upravo da odatle razvija univerzalnu kretnju, koja ujedno predstavlja i aktivnu odbranu (kod odbrane i kontre). Napadač koji radi protiv slabijeg protivnika mora da nauči da ide na pobedu i sa takvim hendikepom, odnosno da smanji broj grešaka koje uobičajeno pravi. Takođe, stvara se takmičarski adrenalin, oseti se "krv" i grize se za pobedu na obe strane. Napadač nema obavezu da napada ukoliko povede, tek tad može da pređe na odbranu-kontru. Naravno uloge se menjaju odmah po okončanju borbe. Trudite se da protivnika pobedite sa što ubedljivijom razlikom.

Pratite rezultate vaših borbi, posebno obratite pažnju ako pobedite nekog koga inače retko pobeđujete zapišite šta ste radili odnosno šta niste.

Desiće vam se da mislite da je nešto vaša specijalka ili da vam je nešto 100% jasno, samo da bi se posle nekog vremena iznenadili kada shvatite da vam nešto potpuno drugo daje mnogo bolje rezultate.

Ono što prolazi protiv boljih boraca, mora da još lakše prolazi protiv slabijih boraca - ili vi nešto radite pogrešno.

Protiv slabijih boraca vežbajte-probajte, protiv boljih boraca idite na pobedu, dajte maksimum, sa njima nema eksperimentisanja, maksimalna optimalizacija.

Za sve dodatne informacije stojim vam na raspolaganju.

Pozdrav i srećno!
mks

Trofej Novog Sada 11 od 12

Dugo vremena nisam imao želju da pišem o mačevanju, što je čudno jer sam u isto vreme često uživao u filozofiji i brojnim diskusijama na temu mačevanja, koje sam najčešće vodio sa trenerom Markom Milićem. Takođe, nisam imao ni želju da uzmem mač u ruke, osim da s vremena na vreme potvrdim neka svoja shvatanja, međutim, zimus, na planini (februar 2016.), učeći da skijam, doživeo sam otkrovenje gledajući borove kako se njišu na vetru.

Odgovor leži u nenametljivosti stila, ni odbrana, ni napad, ni kontra.

Naime, zbog nedostatka sa kojim su suočeni mačevaoci u Srbiji postoji samo jedan način da se oni zaista uhvate u koštac sa svetom, a to je dublji stepen razumevanja u odnosu na protivnika.

Nikada naš takmičar neće imati boljeg trenera, sparing partnera ili više novca od npr. francuskog takmičara ali zato može imati dublju spoznaju.

Pitate se šta mu vredi dublja spoznaja i o čemu se tu zapravo radi?

Da bih se vratio na borove, odnosno na nenametljivost stila, moram ponovo da vas uputim na tekst koji sam davno napisao, takođe u trenutku inspiracije, na temu mačevalačke taktike.

http://mksilni.livejournal.com/47401.html

Taj tekst predstavlja osnovu za ovo pisanje. Kao što je bod slovo "A" mačevanja, tako je tema taktike ozbiljnija faza (početak slaganja rečenica...pisanje), u kojoj se kod mačevalca javlja potreba za razumevanjem onoga što radi, potreba za analizom, zašto je uradio nešto i da li je moguće uraditi nešto bolje u datoj situaciji.

Najveći broj vaših protivnika, pa i trenera, stane na ovom ili nižem stepenu razumevanja mačevanja. Za njih mačevanje ostaje sport, a ne prerasta u veštinu - umetnost.

Kod mene se ova faza javila jako kasno, tek u seniorskoj konkurenciji. Do tada sam mačevao na osećaj, forsirao sam špric i to je dalo neke rezultate, ali ne vrhunske.

Posle promene trenera 2000. godine, prestao sam da forsiram špric toliko i upoznao sam svoju pravu specijalku - kontranapad. Špric je zapravo akcija, kao bod na nogu, kasnije sam shvatio da ne možete od proste akcije praviti temelje vašeg mačevanja. Naravno, osećaj, odnosno utreniranost može da kompezuje donekle ove nedostatke u pristupu, ali kao što sam već napomenuo bez vrhunskih rezultata, bar u slučaju naših takmičara.

Kontranapad je već ozbiljna priča, meni je odbrana uvek išla slabije, dok sam u napadu bio preagresivan i što sam bio stariji sve mi je teže i teže prolazilo da pobedu u borbi ostvarim napadajući (2002-2005). Sada znam da mi je namera bila očigledna i da je protivnik lako mogao da smisli odgovor.

Međutim, prekasno sam od "osećajca" postao "taktičar", zbog čega sam se dugo prilagođavao, radeći stvari bez dovoljnog razumevanja, a često i nesvesno (u negativnom smislu).

Opet sam promenio trenera, mislim 2005. godine, moj trener Marko Milić je tada bio na početku karijere i oscilirali smo u rezultatima, mada konstantno napredujući u pristupu, sve do njegovog povratka iz Amerike, koliko se sećam 2010. godine, gde je izuzetno napredovao na putu mača.

Tek tada meni trener, po prvi put, postavlja naizgled obična pitanja: "Šta je tvoja specijalka?", "Gde leži tvoja sigurnost?", "Na čemu ćemo da baziramo i planiramo naš rad?", "Šta će da nam bude tema za uvod, razradu i zaključak?".....TAKTIKA.

Nisam imao odgovor u tom trenutku na ovo. Dobro radim špric, znali smo obojica, dobro radim i bod na nogu, znali smo obojica, ma svestran sam, u školi sve umem, ali u borbi realno ne umem sve da prodam.

Posle nekog vremena sam shvatio da su to samo akcije, a da je moja tema i specijalka zapravo kontranapad, sa kojim sam se upoznao 10 godina ranije i za koji sam imao, imam i uvek ću imati osećaj da mogu da ga prodam kome god hoću (obratite pažnju da nisam napisao i kada god hoću).

Prokleto bilo Svetsko prvenstvo u Kataniji 2011. godine, sve je bilo kako treba, ali u jednom trenutku ispao sam iz zone, unervozio sam se, zbrzao i izgubio.

Od tada više ne primam školu. Za to ima više razloga, koji nisu predmet ovog pisanja, međutim shvatio sam da mi više i nije potrebna, jer me je trener već usmerio na pravi put, put majstora mačevanja, koji dalje mogu i sam da istražujem, a što je još važnije uz tu slobodu mogu sebi i da prilagodim neke postulate po sopstvenom nahođenju.

Konkretno, morao sam da pronađem posle svoje specijalke, za svoje predispozicije, savršenu kretnju. Nažalost, imajte u vidu da sam se time bavio na zalasku karijere, posle 30. godine, i da od tad pa do danas moja kretnja liči na boksera teškaša, budući da sam istu skidao od Luisa i braće Kličko (kao najmanje naporne - odnosno savršeno optimalizovane, po mom ukusu i shvatanju).

Poslednja faza moje spoznaje taktike je bila zapisana i ostavljena mladim mačevaocima u amanet, baš posle Katanije, kao odgovor na pitanje kako mehanički da zamaskirate svoje namere, a možda i kao odgovor na problem koji me je tada zadesio, šta raditi i kako se postaviti u slučaju kada ne ide sve kako treba.

Šest godina od otvaranja očiju u pogledu taktike, gledajući borove pod snegom kako reaguju na jak vetar, ja shvatam da to mehaničko rešenje "problema" je ponovo bila samo privremena faza, jer priroda ne maskira svoje namere, drvo to ne mora da radi, pod pritiskom snega grana se spušta i nakon što se tog pritiska oslobodi u savršenom tempu reaguje. Priroda nema nameru, spontana je, ona savršeno ubada odmah.

Ko može da predvidi kada će neka iglica u svom padu sa grane ubosti zemlju?

Ona je nenametljiva, isto koliko i voda koja se ne takmiči, ali nalazi sebi put.

Ovom spoznajom sam razumeo između ostalog i zašto Bruce Lee mnogo lepše od mene kaže:

“You must be shapeless, formless, like water. When you pour water in a cup, it becomes the cup. When you pour water in a bottle, it becomes the bottle. When you pour water in a teapot, it becomes the teapot. Water can drip and it can crash. Become like water my friend.”

Iz spoznaje dolazi mir, iz mirnog duha dolazi samopouzdanje, iz samopouzdanja se rađa sigurnost, a iz sigurnosti preciznost, sreća i vera u pobedu.

Mačevanje je, ne zaboravite, pitanje života i smrti, borba duha, u kojoj ne pobeđuje bolja tehnika nego jači duh, osim ako niste ludi da se sa tehnički nadmoćnijim protivnikom upustite u tehnička nadmudrivanja.

Na Trofeju Novog Sada sam se, umesto kao do sada na taktiku, oslonio na prirodu (vizualizacijom borova koji su me inspirisali), ignorisao svoje namere i nesavršenosti (trenutnu formu), koje se u vidu fiks ideja javljaju tokom borbe i druge misli (tipa sad ću da uradim ovo ili ono) i samo pustio prirodu u sebi da savršeno reaguje.

Zašto, pitate se, mi imamo daleko bolju predispoziciju za dublju spoznaju od protivnika? Odgovor je prost zbog štapa i kanapa, odnosno lenjosti duha našeg protivnika, koji najčešće ne može, jer nije primoran, da ode dalje od sportske rutine.

Ako se baš desi da toliko nemate (imate) sreće i ipak naiđete na pravog majstora mačevanja (koji u isto vreme ima sve prethodno pomenute prednosti jednog francuza) biće to za vas svakako jedno mnogo nezaboravnije iskustvo (u kojem samo možete da dobijete), nego kada naiđete na utreniranu mašinu, koju sigurno možete pokvariti.

mks

Moj presek stanja - ponovo najbolji



Na samom početku sezone 2014/2015 ozbiljno sam povredio kičmu, tako da novembar i decembar nisam mogao ni da hodam a kamoli da mislim o treniranju, sama želja za mačevanjem mi se gasila.

Nakon pregleda mi je rečeno da najmanje godinu dana tj. do septembra 2015. neću moći da treniram, pa sam se posvetio drugim stvarima.

Prvo sam završio fakultet, u januarskom roku kada sam ujedno i ponovo prohodao - što mi je bio najbolji kako novogodišnji tako i rođendanski poklon.

U martu 2015. sam se zaposlio i počeo da radim kao advokatski pripravnik.

Za mačevanje su me tada jedino vezivali sastanci MSS-a.

Ponekad sam čuo rezultate nekih kolega, ali zbog svih događaja kao da sam otupeo na dešavanja u svetu mačevanja.

Onda sam došao po prvi put u ovoj sezoni da gledam neko takmičenje, seniorsko prvenstvo Srbije.

Danilo Nikolić je povratio pojedinačnu titulu u vitrine Silnog!



Žene su odbranile ekipno! Alal vera Smiljki kapitenu! A pojedinačno, iako nismo osvojili prijatno sam bio iznenađen učinkom mladih takmičarki. Svaka čast Jovani Živanović!

Neprijatno iznenađenje za mene je bio gubitak ekipne titule u muškom delu. Međutim, ove godine neću kritikovati nikog, jer prošlogodišnja kritika očigledno nije urodila plodom, a iz ove greške nameravamo da učimo i da se spremimo za sledeće ekipno državno prvenstvo.

Želja za mačevanjem mi se vratila, a kako sam bio "condicio sine qua non" prvih deset titula očigledno da Silni u tom delu bez mene ne može! :)

Od septebra opet počinjem da treniram!

Od sledeće sezone nastavljamo!

Vidimo se!

S!

Luka Nikolić
mks

Prvenstvo Srbije 2014. - Pomešana osećanja

1. Jun, 2014. - Prvenstvo Srbije za seniore, održano je u sali SD "Crvena Zvezda".
Pre nego što počnem o samom takmičenju hteo bih da napomenem da je Prvenstvo Srbije bilo humanitarnog karaktera zbog poplava koji su zadesili Srbiju, time i da pohvalim MSS koji je celokupan prihod od turnira izdvojio za žrtve poplava! Svaka čast!
Ali, uvek postoji ono famozno MEĐUTIM!
Međutim, i pored dobre volje MSS-a očigledno nije postojala dobra volja pojedinaca! Ovo se isključivo odnosi na sudije! Za skoro dvadeset godina mačevanja, prvi put sam doživeo da nije manjkalo opreme, bilo je 7 pisti, sve je radilo. Falilo je sudija (ljudstva ili bolje reći ljudskosti)! Pošto je "njihov" honorar za suđenje predviđen za posledice poplava, nisu imali interes, humanost, saosećajnost da dođu da sude (čast izuzecima); nisu se ni pojavili na Prvenstvu Srbije! Bilo je kao na revijalnom Novogodišnjem turniru, pored 4-5 sudija, "skidali" su se da sude takmičari koji su imali licencu za suđenje, treneri... Jednom rečju, sramotno!
No, toliko o tome. Da pređemo na stvar.
.
(Pojedinačno)
.
Celo takmičenje je za nas krenulo čudnim tokom, porazi po grupama su doprineli da se na "grani" izukrštaju skoro svi članovi kluba i tako međusobno "poizbacuju" ( Stojanović-Milić; Nikolić L.-Necković, pa odmah za tim Nikolić L.-Nikolić D...). Posle 9.godina uzimanja pojedinačne titule, niz je prekinuo talentovani Ivan Bundalo, član "Omladinca", u finalu je bez ikakve muke "razbio" Luku Nikolića! Veći otpor mu je pružio Filip Stojanović u polufinalnoj borbi, ali kad kažem veći otpor to je samo kad se uporedi sa finalnom borbom.
Čestitke Ivanu Bundalu i "Omladincu" koji su "pokupili" najviše titula na ovom Šampionatu (računajući sva oružija)!
.
Što se muškog dela tiče hteo bih još da izdvojim Božidara "Božu-Derikožu" Gajića, koji je mačevao kako nije cele sezone i nagovestio da će u narednim godinama imati šta da pokaže!
Kod ženskih, nadali smo se tituli! Juniorke su pokazivale kvalitet tokom cele godine, izvesno je bilo i učešće Smiljke Rodić (prošle godine je imala pehove sa povredama), ali da izostane titula pobrinule su se iskusne Ilić, odnosno Caran. Kako sam već pre par godina ovaj duel nazvao "sudar titana", opet je kao pobednica izašla Romana Caran! Čestitke!
.
(Ekipno)
.
Nezadovoljstvo zbog pojedinačnog dela je bilo prisutno! Ali borba je morala da se nastavi, da se "izvlačimo"!
Muška ekipa predvođena Lukom, rutinski je savladala "Pobednik", u finalu nas je čekala ekipa "Crvene Zvezde". Naš najbolji takmičar u istoriji kluba, Danilo Nikolić bio je rezerva, nije hteo da mačuje, hteo je da mlađi Luka Nikolić, Filip Stojanović i Miloš Milić pokažu zrelost da mogu da se nose sa pritiskom i da urade ono što se očekuje od njih! (Da se iskupe za pojedinačno!)
(Opet:)) Medjutim, dok je kapiten ekipe Luka, zabeležio dve pobede, Miloš Milić i Filip Stojanović nisu mogli ne da zableleže pobedu, nego ni da sačuvaju prednost od +6. Stisnuti i uplašeni od Zvezdinih navijača i takmičara gubili su od raspolozenih i "napaljenih" Kočića, Mičete i Četića koji su očigledno osetili strah Miloša i Filipa. Sa rezultata 26-20 za nas došli smo na 33-35, za njih, "poljulala" se deseta titula za redom o kojoj maštamo. Legenda ne bi bila legenda da ne pravi podvige! Danilo Nikolić je prvo pitao Miloša da ga zameni , trebalo mu je 5 minuta da odgovori sa da ili ne, odgovorio je sa da! Strah je bio evidentan kod Miloša, a i kod Filipa, koji nije mogao da proslavi poen celu borbu! Nezagrejani Danilo je Mičetu savladao sa 7-2 i tako nas ponovo vratio u prednost 40-37. Luka (član ekipe od 2005. kada je započet niz titula) prvih pola minuta je primio 3 poena i doveo borbu neizvestnost, međutim za razliku od dvoje mlađih kolega Luka je pokazao zrelost (kakvu nije u pojedinačnim delu!) pribrao se i rutinski završio borbu! Pobeda Silnog!!! 10. Titula za redom!!!
.
Od muških se ova titula očekivala, ali su Smiljka Rodić, Katarina Drašković, Jovana Živanović i Katarina Knežević zapravo napravile pravi podvig i prekinule devet godina dugu dominaciju "Crvene Zvezde"! Nedoumica je postojala ko će da bude rezerva u ekipi ali su se kapiten Rodić i trener Perović na kraju saglasili da to bude Knežević. Šou je mogao da počne. Prva pobeda je prošla rutinski, devojke su se namestile za "Zvezdu". Borba sa Zvezdom je bila neizvesna sve dok Smilja nije slomila otpor na Aleksandri Kojić, onda su se mlade Kaja i Jovana opustile i krenule da "melju" vremešne Svetlanu Višnjić i Danijelu Ilić! Smiljka je hladnokrvno privela poslednju borbu kraju i tako dovela devojke do prve ekipne titule u ženskom maču za Silni!!!
.
Trener Perović je bio prezadovoljan! Svaka čast devojke!!!
.
Prvenstvom Srbije, završavaju se takmičenja na domaćoj sceni u sezoni 2013/2014.
Ali se treninzi nastavljaju, ostaje Svetsko i Evropsko seniorsko!
Smiljka je izvesna za oba, a za ostale ćemo videti! ;)
S!
mks

SILNI BROJAO DO PET!

Prethodnog vikenda održano je Prvenstvo Srbije za pionire i kadete u Zrenjaninu.
.
"Silni" kadeti i pioniri prikazali su klasu u svojim kategorijama i osvojili pet od mogućih šest titula!
.
Pohvale treneru Danilu Peroviću, koji je zadovoljan učinkom svojih pulena, najavio za budućnost, još veći rad u klubu, još više titula i napredak na inostranoj sceni.
.
E sad što se tiče takmičara:
Najviše pohvala svakako ide Vidu Petroviću koji pored čestih kritika na treningu, osvojio dve titule kako u svojoj tako i u starijoj kategoriji i kako je rekao i to mu je malo!
.
Vidu se u pionirima pridružila Milica Kecman, koja je bez ikakve treme sa lakoćom savladala protivnike i prvi put postala državni šampion!
(Brojimo 3 titule)
.
Kadeti Marta Grijak i Kosta Nikolić su se pokazali u pravom svetlu i  gotovo bez pravog izazova, rutinski osvojili Prvenstvo Srbije!
(Brojimo 5)
.
Da ne bude 6/6 titula ili "kamen u cipeli koji ćes nas žuljati do sledećeg takmičenja" - Jovana Živanović je podlegla pritisku gostujućeg terena i izgubila od godinu dana starjie Ane Sel 15-13, iako je tokom cele borbe vodila, ovim putem napominjem da još jednom pročitate o mačevalačkoj taktici (autor: Danilo Nikolić), gde piše da loš/dobar početak ništa ne znače bez završnice, morate da znate kako da borbu privedete kraju!
.
Sve u svemu uprava kluba je izrazila zadovoljstvo i čestita treneru i takmičarima!!!
.
STATISTIKA KAŽE SLEDEĆE:
Prošlu sezonu je Silni obeležio kao najuspešniju tako što je osvojeno 9 titula, najviše su udela tada imali juniori koji su osvojili 3/4 titule (kletva juniorske ekipne titule i dalje traje!), dok su u ovoj sezoni imali krah i jedino su juniorke osvojile zlato, ali su ih zato "izvadili" kadeti i pioniri!
.
Za sada imamo šest osvojenih titula!
.
Ostaje još seniorsko Prvenstvo Srbije, četiri titule u opticaju, gle'te pa vi'te...
S!
A da na Kupu Železničara seniori pokidali : )
mks

Čašu meda još niko ne popi...

Posle turneje po Evropi i ostvarenih rezultata, došao je trenutak da se pokaže ko je gazda u kući - juniorsko Prvenstvo države!
.
Zbog ostvarenih međunarodnih rezultata, nadali smo se ponavljanju rezultata sa prošlog juniorskog prvenstva (3 od 4 zlata!) i da se konačno od 2008. godine, kada su ekipno državno u juniorskom muškom maču osvojili Luka Nikolić, Ognjen Vesić i Milan Babić, razbije "maler" i da to uradi sadašnja ekipa predvođena Milošem Milićem i tako osvojimo sva zlata u maču!
.
Inostrani uspesi su izgleda zasitili naše takmičare i doprineli tome da sa nedovoljno želje krenu na državno!
.
Ko je gazda u kući, odnosno da ne ponovimo prošlu sezonu (a kamoli je "prebacimo") pobrinuli su se mačevalci MK "Omladinac", do te mere da ni u muškom ni u ženskom finalu nismo imali predstavnika!
.
Muškarce je u ekipnom delu takmičenja već po običaju razbila "floretaška" ekipa Omladinca.
.
Da ne bude potpuni debakl, ženska ekipa, ponovila je prošlogodišnji uspeh (u sastavu K. Drašković, J. Živanović, J. Grijak i K. Knežević), pobedivši u finalu ekipu Omladinca i tako osvojila za "Silni" jedino zlato na ovom takmičenju.
.
Državno je bilo dobro iskustvo za juniore, da vide da pred njima ni na domaćim planšama niko neće položiti oružije bez borbe, imajući u vidu da pred njima tek predstoje pravi izazovi (Svetsko i Evropsko prvenstvo...).
Nadamo se da će pouku izvući!
.
S!
.
(Sve rezultate možete naći na sajtu MSS-a)
mks

Neki novi klinci...

Kada je osnovan mačevalački klub "Silni" 2002 godine, svi su mislili da će taj klub trajati sve dok se braća Nikolić ne zasite mačevanja, a samo su Danilo Nikolić, Danilo Perović i Marko Milić verovali u ideju koja se ostvaruje danas, kada svi sa velikim poštovanjem gledaju na nas.
.
Sve je počelo 2005. godine, kada su prvo su počele da se ređaju domaće titule u muškom maču, kako pojedinačno tako i ekipno, da bi Smiljka Rodić prva "probila led" osvajanjem prve ženske seniorske titule, a rezultati na međunarodnoj sceni takođe nisu izostajali.
.
Međutim, sada su u Silnom "neki novi klinci" koji mačem zavode red na srpskim i međunarodnim planšama i nagoveštavaju svetlu budućnost našeg kluba.
.
Iza nas je za 12. godina postojanja najuspešnija sezona do sad, oboren je rekord po broju osvojenih državnih titula, međutim tu se nije stalo:
.
1. Smiljka Rodić je u 2013. pokazala zrelost i u potpunosti se prilagodila seniorskoj konkurenciji kada je na Mediteranskim igrama u Mersinu (Turska) osvojila 3. mesto
.
2. Jovana Živanović je svojila Evropski kup za kadete u Kopenhagenu i dala nam ekskluzivni intervju povodom toga
.
3. Sestre Grijak, polako prestaju da budu u kategoriji perspektivne i prelaze u kategoriju uspešnih, naime:
- Jana Grijak, je na Mediteranskim igrama za kadete u Kjavariju (ITA) 2014. osvojila 3. mesto,
- Marta Grijak, je takođe zauzela 3. mesto na Mediteranskim igrama u Kjavariju (ITA) 2014. za kategoriju ženski mač do 14. godina
(Sa ovakvom ekipom nadamo se i prvoj ženskoj ekipnoj seniorskoj tituli!:))
.
Da ne bi samo lepši pol dominirao u "Silnom", pobrinuo se:
4. Miloš Milić koji je posle osvajanja seniorskog Prvenstva države, pokazao da na njega može ozbiljno da se računa - osvojio je 3. mesto za juniore na Mediteranskim igrama 2014. Kjavari (Ita)
.
Sve pohvale i želimo vam još više uspeha u budućnosti
... i ne samo vama! :)
.
Ono što o je sigurno je da sa Smiljkom, Jovanom, sestrama Grijak, Milošem i još mnogima...
MK "Silni" a i Srbiju očekuje lepa mačevalačka budućnost!
S!
mks

Intervju sa Jovanom Živanović "I KADA SUMNJAŠ, VERUJ!"

15-ogodišnja mačevalka M.K."Silni" obradovala je mnoge osvajanjem 1. mesta na Evropskom kupu za kadete u Kopenhagenu, i ako je na putu do trona prošla kroz mnoge poteškoće, odustajanje za nju nije bilo opcija.
.
pehari 008
.
MKS: Tvoj uspeh je motiv za sve mačevaoce Srbije, kako si se osećala tokom finalne borbe?
.
JŽ: Finalna borba mi je bila najmanji problem tokom celog takmičenja, tada sam već bila sigurna da ću pobediti. Najteža borba mi je bila prva eliminaciona borba protiv Finkinje (jako dobra takmičarka koja je samo loše prošla grupu). Odlučujuća borba je bila protiv Dankinje, pred kraj je vodila14:13, a u poslednjem minutu sam preokrenula meč i pobedila 15:14.
.
MKS: Na Evropskoj rang listi za kadete rangirano je preko 600 takmičarki, ti si u top 10 (8.mesto), da li si nekad sumnjala u sebe?
.
JŽ: Često sam u toku svog mačevnja sumnjala u sebe, ali sam više verovala, što je možda nekome čudno :)
.
MKS: Kakvi su ti planovi za nastavak sezone?
.
JŽ: Ova sezona je već isplanirana na početku. U januaru slede takmičenja u Bratislavi i Medlingu, zatim Mediteranske igre u Italiji i na kraju me čekaju najvažnija takmičenja Evropsko i Svetsko prvenstvo. Rezultatima se ne opterećujem :)
.
MKS: Uspeh je došao nedugo posle prelaska kluba u novu salu, da li je to povezano?
.
JŽ: Povezano je i to sigurno :), ali napredak se desio samim prelaskom u M.K. "Silni", sa veoma dobrim i isplaniranim treninzima.
.
MKS: Savet/poruka za naše mačevaoce?
.
JŽ:-You win you earn, you lose you learn
-Never give up
-Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred!!!
mks

Trofej Novog Sada

Ovog vikenda u Novom Sadu održan je 9. Trofej Novog Sada.
U ženskoj konkurenciji u finalu imali smo sudar "titana" Romane Caran i Danijele Ilić, obe su članice seniorske reprezentacije koja će uskoro nastupiti na EP u Zagrebu, iz kojeg je kao pobednik izašla Romana.

Takmičarka našeg kluba Jovana Živanovic zauzela je 3. mesto, u borbi za finale nije uspela da savlada iskusniju Danijelu Ilić.
Danilo Nikolić je deveti put za redom osvojio trofej NS.

U finalu je pobedio talentovanog Danila Santrača u neizvesnoj završnici. Santrač je svojim mačevanjem iznenadio sve prisutne na ovom turniru.

Dva treća mesta takođe su uzeli članovi Silnog Miloš Milić i Luka Nikolić.